Шивање у седлу је један од начина везивања за штампане приручнике. Није тешко дословно схватити, што значи да ексери јашу на леђима коња ГГ # 39; Погледајмо горње приказе да бисмо то разумели.
Коњ је задњи део књижице у средини упутства за употребу, што је положај везивања. Приликом везивања, прво потпуно проширите приручник за производ и закопчајте га на сто, а затим притисните и повежите машином за везивање седластих шавова. Принцип је исти као и наш уобичајени хефталица. Међутим, ексери који се користе за ручно штампање седларских упутстава су гвоздене жице, а површина је електроцинкована. У поређењу са спајалицама кламерице, они имају високу чврстоћу, снажну пробојну снагу и није их лако пратити и рђати. Вез се углавном користи хефталицом да би се довршио посао хефтања.
Па зашто приручници користе шивање у седлу?
То је зато што је шивање у седлу врло погодно за везивање бројева страница испод 64п, што може бити јако и лепо, нарочито цена је јефтина и купци га воле. Међутим, постоје одређена ограничења за шивање седла. Не може се везати дуже од 64п, иначе се лако распасти. Број странице увеза мора бити цео вишекратник 4, као што су 8 страница, 16 страница итд. Поред тога, то ће бити повезано са дебљином папира. На пример, ако се у штампаном албуму користи 250 г двоструког бакарног папира, тада се препоручује да п-број буде око 56п. Ако је већа од 56п, препоручује се коришћење поступка пластичне амбалаже.
